The Basic Principles Of Misticno Hriscanstvo

The Basic Principles Of Misticno Hriscanstvo

Blog Article

Hrišćansko gledanje na život poslije smrti obično podrazumijeva vječni raj ili vječni pakao, s tim da katolici dodaju i međuvarijantu — čistilište. Čistilište je za one particular koji nisu imali smrtni grijeh na sebi. Pravoslavni hrišćani ne veruju u čistilište, kao ni većina protestanata.

Посљедњих година, пред смрт, Константин је наредио градњу Цркве Светих апостола у Цариграду, на једном узвишењу које надвисује цио град. Имао је жељу да буде крштен на ријеци Јордану, али га је лоше здравље у томе спријечило.

U one. vijeku, hrišćani su se zbog proganjanja morali tajno okupljati. Zajednice hrišćanskih vjernika zvale su se crkvene opštine. Bilo ih je u svim dijelovima rimskog carstva, i u njima je imovina bila zajednička. Opštine su bile organizovane u eparhije na čijem čelu je bio episkop.

Tertulijan odbija svaku vezu vere sa znanjem, odnosno religije sa filozofijom. Poznat je po svojim izjavama: „svaki priprosti hrišćanin bliži je bogu od Platona“ i "credo quia absurdum" (verujem jer je besmisleno).

Najveći broj hrišćana vjeruje da spasenje podrazumijeva odlazak u raj (izbjegavanje pakla) poslije ovozemaljske smrti, mada ima teologa koji se po ovom pitanju ne slažu.

Najrašireniji simbol hrišćanstva danas u upotrebi je krst Mada postoje velike razlike u mišljenjima i tumačenjima među hrišćanima, dobar dio hrišćana ima zajedničke temelje koji su potrebni za njihovu vjeru.

Догматске разлике, као и политичке прилике и разни интереси довели су до тога да је данас хришћанство раздијељено и разједињено. Међу великим бројем људи, који се изјашњавају као хришћани, многа хришћанска начела се данас не примјењују и не поштују.

Benedikt se oslanjao na Vasilija, Kasijana i druge oce kako bi sastavio pravilo koje ističe individualnu duhovnu praksu postavljenu u čvrstu strukturu zajednice. Pravilo je pružalo detaljna uputstva raznim manastirskim službenicima, dnevni raspored, liturgiju, način ishrane, moralne zahteve, način mirenja posvađanih i brojne druge smemice. Samostan je sagledavan kao jedna velika porodica, nezavisan, izdvojen i samodovoljan, u jednoj zemljoradničkoj sredini, s jednostavnim potrebama i jednolikim ali ne i preterano napornim životom.

Svete tajne su sveštene radnje kojima hrišćanska crkva preobražava život čovjeka, „osvećuje ga“ i priprema ga za dolazeće Carstvo nebesko. Bog je stvorio materiju kao i duh, a grijeh čovjeka je što je razdvojio i podvojio materiju i duh da bi se podredio materiji i postao njen rob. Svete tajne ponovno spajaju razdvojeno.

Opat, koga izabiru braća, posedovao je apsolutni autoritet. Stabilnost je bila veoma važna: kaluderi nisu smeli da lutaju niti da odlaze u drugi manastir. Manastiri su bili stalne zajednice a, monaštvo poziv za ceo život. Tri aktivnosti bile su primame: liturgija, sveto čitanje, radi unapređenja duhovnog života a ne pukog sakupljanja znanja, i fizički rad, kako bi zajednica imala od čega da živi.[1]

Raspadom zapadnog i razvojem Istočnog carstva, Sredozemljem se razvija briljantna hrišćanska kultura, koja će prve značajnije sukobe imati 650. godine sa novoosnovanom islamskom religijom.

Rastuća kritika rimokatoličke ekleziološke strukture i njenog ponašanja dovela je do protestantskog pokreta u16. veku i podele zapadnog hrišćanstva.

U 16. vijeku u zapadnom website hrišćanstvu se javlja snažan vjersko-politički pokret reformacije čiji je vođa bio Martin Luter. Reformacija je zapadno hrišćanstvo podijelila na dvije osnovne struje: katolicizam i protestantizam (latinski: protestatio - protest). Povod za pobunu Martina Lutera bila je prodaja indulgencija, odnosno opraštanje grijehova, čak i budućih, vjernicima za novac. Indulgenciju je odobrio papa Julije II. Pokret reformacije i protivreformacije, rascjep do kog je došlo u zapadnom hrišćanstvu, bili su povod za mnoge duge i teške vjerske ratove (Vartolomejska noć, Stogodišnji rat).

Због свега што је Исус проповиједао, а што је описано у четири јеванђеља (која су прве четири књиге Новога завјета), број Исусових ученика и сљедбеника брзо је растао, посебно међу простим људима.

Report this page